Poreklo čovekove osećajnosti
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 17

Sadržaj
Uvod 1
1. Pojam afektivne vezanosti kao teorija o poreklu čovekove osećajnosti 3
1.1. Obrazci afektivne vezanosti 4
2. Periodizacija afektivnog vezivanja 8
2.1. Period novorođenčeta i rano detinjstvo 8
3. Emocionalno vezivanje u detinjstvu i odraslom dobu 12
3.1. Emocionalno vezivanje 12
3.2. Individualne razlike u afektivnom vezivanju 13
3.3. Kritični period za afektivno vezivanje 13
3.4. Stilovi afektivnog vezivanja kod odraslih 14
Zaključak 18
Literatura 19
Uvod
Teorija afektivnog vezivanja nastaje kao reakcija na navedeno shvatanje porekla čovekove osećajnosti. Prema njoj ljudsko odojče se rađa kao socijalno biće čija primarna potreba je i potreba za emocionalnom vezom sa odraslom osobom. Reč je o teoriji koja se bavi pre svega poreklom i razvojem čovekove osećajnosti. Začeta u psihoanalitičkim krugovima, oslonjena na doprinose etologije, uporedne psihologije, pa i kibernetike, integrisala je različite naučne doprinose u kreativan, originalan način razmišljanja o ljudskim emocijama. Afektivno vezivanje (attachment) označava specifičnu emocionalnu vezu osobe koja neguje dete i deteta.
Fenomen afektivnog vezivanja označava odnos prema drugome. Najslikovitije ga ilustruje činjenica da se malo dete emocionalno vezuje za majku i druge osobe iz svoje okoline. Ova rano stvorena veza prati nas kroz odrastanje, bojeći sve buduće odnose, način mišljenja i ponašanja. 
Osnovno određenje pojma »afektivno vezivanje« ostaje konstanta i u savremenim konceptualizacijama teorije. Ono što je različito i novo jeste usredsređenost i istraživačko specifikovanje afektivnog vezivanja odraslih. Kod odraslih, kao i kod dece, određenje pojma »osećajna vezanost« podrazmeva dijadički okvir i blizinu figure osećajne vezanosti kao cilj koji je u funkciji potreba za sigurnošću i zaštitom.
Ovaj rad bavi se poreklom čovekove osećajnosti čiji su koreni u samom detinjstvu i obrazcima afektivne vezanosti za roditelje, pre svega majku. Pretpostavka od koje polazimo u ovom radu je da siguran obrazac afektivne vezanosti doprinosi boljem razvoju emocija kod dece a kasnije i u odraslom dobu.
Najpre ćemo predstaviti pojam afektivne vezanosti i njegove karakteristike, zatim ćemo obrazložiti sve detalje koje se tiču obrazaca afektivne vezanosti kao i stilove afektvine vezanosti kod odraslih.
Pojam afektivne vezanosti kao teorija o poreklu čovekove osećajnosti
Džon Bolbi, osnivač teorije afektivnog vezivanja, nije napravio revoluciju otkrivši neku posebnu vrstu vezanosti deteta za majku. On je kazao neke stvari o emocionalnoj vezi koja se uspostavlja između odojčeta i odrasle osobe koja ga neguje, koje su u to vreme, krajem pedesetih godina prošlog veka, zvučale krajnje disonantno u odnosu na dve dominantne paradigme u psihologiji tog vremena: psihoanalizu i bihejviorizam. Valja odmah naglasiti: u odnosu na klasičnu, Frojdovu psihoanalizu. Ono što je Bolbi kazao o prirodi detetove vezanosti za majku nije, doduše, bilo sasvim novo. Slične ideje mogle su se čuti od strane psihoanalitičara koji su već napravili iskorak u odnosu na neke temeljne postavke Frojdove teorije. Ono što je Bolbijev glas izdvojilo jeste pokušaj da se klinička zapažanja dobijena iz rada s decom i porodicama povežu sa nalazima etologa i terminologijom teorije kontrolnih sistema i uobliče u teoriju o motivaciji i razvoju ličnosti koja će imati snažnu empirijsku pozadinu, precizne pojmove i koja će generisati proverljive hipoteze. Dakle, sve ono što predstavlja slabu tačku psihoanalize.

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]